Zašto suze jače peku u tuđini?
Pišem da bih sve moje susrete mogao da zaboravim, kaže Vićo Mitrović
Pišem da bih sve moje susrete mogao da zaboravim, kaže Vićo Mitrović (Foto: Augustin Saleem)
Zbog te daljine, odvojenosti od zavičaja, u mislima se čovek odaje mistici, postaje sentimentalan. Slike o detinjstvu, manje-više, srećnim trenucima, imaju ulogu, pa je poznato da su migranti čak i religiozniji. Jer, kada osoba ode, ostavi mnogo za sobom: najvoljenije, okruženje, prijatelje, pa i sam reljef. Niste samo otišli. Morate da brišete deo prošlosti, da bi se stvorio prostor za upis novih sadržaja. Čovek se odjednom nađe u sjaju velikih metropola, upregnut u obaveze, sa prvobitnom idejom da je stigao na Zapad – samo na kratko. Ali, privremenost je rezistentna. U međuvremenu, deca i unuci su se rodili. Sve matične države Balkana, svoje sugrađane shvataju kao radnu snagu na priveremenom radu, ali ne rade svi u Švajcarskoj. Neki su oboleli, invalidi, neki skrenuli sa koloseka i odavno ušli u kriminalne radnje. Ljudi se različito snalaze. A suze, uvek peku. Možda za nijansu, u tuđini, bole jače.
Ovako za portal “Naši u svetu” govori Vića Mitrović, autor romana “Zašto muškarci plaču”, član švajcarskog parlamenta. Sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu, otišao je iz Srbije u Sent Galen, gde je brzo postao član skupštine grada, a više puta je bio kandidat za kantonalni i nacionalni parlament.
Perverzija balkanskih komunikacija
On je profesionalni prevodilac. Preko usana su mu prešle rečenice koje su odlučivale sudbine osuđenih za razna krivična dela, a bilo ih je. S obzirom na posao kojim se bavi, nikada do kraja se neće znati koji detalji iz njegovih objavljenih dela su prepisi iz stvarnog života, a koji fikicija. A možda i zato što nije prijatno zamisliti stvaran pogled iz tamnog ugla švajcarske zatvorske ćelije, jednog Srbina ili jednog Albanca. O odnosu dva čoveka koji su se na Kosovu “upoznali” preko nišana, a prepoznali iza rešetaka zemlje banaka, govori upravo njegov roman.
– Ono što čujem po zatvorima, pokušavam i da opisujem. Posmatram i puštam kroz filter moje duše. Naravno, u svemu tome ima previše mašte. Ali, kostur sam dobio zahvaljujući situacijama u zatvorima, a tih priča je na pretek. To okružnje ima sopstvene procedure i razvoj radnje. U prvoj fazi, i utakmici sa vremenom, svako želi da izvuče najviše: istražni sudija, branilac i sam delikvent. Posmatrao sam njihovu mimiku, analizirao rečenice, tragao za odgovorom šta pokreće čoveka da krene putem droge ili nanese zlo drugome. Kao prevodilac nailazio sam na fantastične priče. Ali, i kao sindikalni funkcioner posmatrao sam ljude sa naših balkanskih prostora. Jedni o drugima govorimo veoma ružno. Vrlo nepotrebno, jer je svima odavno znana ta, skoro pa urođena, plemenska mržnja. U Švajcarskoj smo prinuđeni da se tolerišemo, a istovremeno se takmičimo kako da se “častimo” najružnijim rečima. Živim u gradu sa 129 nacija, naroda ili etnosa i znam da samo suživot pruža šansu svakome pojedinačno. Ovdašnji rabin Tovia Ben Horin kaže: “Švajcarska je predvorje raja”. Znate zašto? Zato što se zakoni poštuju. Zamislite izmešane sve građevince sa Balkana na švajcarskim gradilištima. Okolnosti nateraju čoveka da sebe redukuje za bar gram mržnje, kako bi sačuvao i sebe i najbližeg kolegu u toku radnog procesa. A često, taj kolega je onaj prema kome gaji iracionalnu mržnju. Starije generacije pričaju međusobno i na srpskom i na albanskom, ali, kada dođu “dole”, svako se još jače okreće svom jatu i ima dodatnu potrebu da drugog blati. To je neka perverzija komnikacijskih odnosa na Balkanu – ističe naš sagovornik.
Kriminal nema granica
Ali, kada se pogledaju naslovnice švajcarskih medija ispada da je najbolja saradanja među nekada zaraćenim stranama bivše Jugoslavije – u kriminalu.
– Od kada je sveta i veka bilo je onih koji su delovali u senci poretka. Okolnosti, poslovi, prljavi poslovi, isplivaju iznad svih drugih odnosa. Zaboravi se na sve. Na moral, etiku, pa i na činjenicu da svaki zločin sa sobom generiše i kaznu – bilo zatvora ili po pitanju savesti. Sve postaje dozvoljeno u svetu koji nije uspeo sebe da potvrdi na drugim poljima. Socio-političku i etno-religijsku dimenziju toga su ispitivali stručnjaci. Do duše, nema članaka o tome u tabloidima, ali ima ljudi koji glasno razmišljaju o ovoj temi. Nama poznat, Miša Gleni, britanski novinar i autor, tvrdi da kriminal nema granica, kao što ni kapital te iste granice ne poznaje. Kako je kapital pokretač mnogih ljudskih aktivnosti, i u ovome je centralna motorna snaga. Kada je reč o odnosima Srba i Albanaca, švajcarski mediji različito, nekad i tendenciozno, tumače stvari. Druga generacija doseljenika, bi trebalo da je obrazovanija nego mi iz prve, a zna da bude brutalnija, što je odraz neazdovoljstva i individualnih promašaja. A mediji umesto da prikazuju normalne sadržaje, često i podstiču degutantne teme, ne samo tekstove pune mržnje, već i video- zapise ispod svakog nivoa. Na primer, na jednoj nedavnoj utakmici anonimus sa tribina, primitivno je vređao nacionalnost fudbalera na terenu, spominjući mu majku. Švajcarci su taj sadržaj preveli, pa nebrojeno puta ponovili u medijskim sadržajima. Cilj je jasan: prikazati naciju ovog anonimusa kao nekorektnu i divljački nastrojenu. Incident se diže na viši nivo, manipuliše marginalnim ispadom, a iskonski strah od drugog i mržnja umnožavaju. Balkanizacija Švajcarske je uveliko počela. To me kao čoveka veoma brine.
Niški klan
Jedna o tema koja se posebno spominje u Švajcarskoj je tzv. Niški klan.
– Niški klan spominje ekipa istražitelja većeg broja kantona na istoku Švajcarske, jer su u sukobu velikom grupom dilera iz Niša. Prema nezvaničnim izvorima, u zatvoru u Sent Galenu leži do 40 osoba, starih od 20 do 40 godina, svi iz Niša. Na toj Balkanskoj ruti, ne kreću se samo migranti sa Bliskog Istoka, već i svi mogući opijati i stimulansi. Niš je sabirni centar iz koga se dalje distribuira droga za Zapadnu Evrpou i naravno Švajcarsku. Sent Galen, prema poslednjim merenjima otpadnih voda, je četvrti grad u Evropi po korišćenju kokaina, u odnosu na broj stanovnika.
Reč smrt
Kao prevodilac, Vićo Mitrović, je i svečario, slaveći nov početak, ali i dolazio do tačke dugog puta. One, gde se spoznaje da suze više ništa ni ne znače.
– Najlepša su prevođenja kada se ljudi venčaju. Ako je neko stranog porekla, prisustvo prevodioca je obavezno. Mnogo su smešni prevodi kada se taj isti par nekoliko meseci kasnije nađe u brakorazvodnoj parnici. U školama je naporno, jer ljudi sa Balkana ne uzimaju za ozbiljno školski sistem i vrednosti u ovoj zemlji. A reč je o pomoći osobama koji traže odgovarajuća zanimanja i bolju poziciju u društvu kroz obrazovanje. Najtužnije je na palijativnim odeljenjima u bolnicama. Tada se razgovara o neizlečivim bolestima. O kraju, definitivnom kraju. Zamislite osećaj kada ste kao prevodilac obavezni da saopštite pacijentu da mu preostaje još par nedelja života. Specijalista iznosi medicinske fakte, a bolesnik vas gleda pravo u oči i mahinalno uhvati za ruku. U Švajcarskoj se pacijentima takve stvari otvoreno iznose, a ja kao tumač moram da budem iznad svega precizan. Da ne govorim situacijama kada je reč o neizlečivim bolestimna dece. Na sreću, retki su takvi prevodi. A osećaj, je samo mučnina i tuga.
Mafija i magija
Većina primeraka knjige “Zašto muškarci plaču” je prošla bar dvoje čitalaca, kružila među prijateljima, komšijama, koji bi se zamislili nad krugom besmisla mržnje, nesnađenosti, lažnom sjaju i glamuru, koji uz neutešan bol, očas gurnu ka kandžama kriminala.
– Ja to pišem da bih sve moje susrete mogao da zaboravim. Da bih mogao da spavam posle toga. Previše utisaka se ponesa sa takvih prevođenja. Mnogo je emocija, nemira, unutrašnjih sukoba. Tugu je moguće videti na licu i ako osoba ne plače. A kada krenu suze, nemoguće ih je zaustaviti. Život u emigraciji je tužna priča, nije sve tako glamurozno kao što na prvi pogled izgleda. Trenutno radim na svom novom romanu, dopunjujem ga, jer želim preciziram odgovor na pitanje zašto mafija voli magiju. Naravno, sa težištem na vlašku magiju, jer upravo ona ta tako vragolasta i interesantna za Balkan.
Preuzeto sa sajta www.nasiusvetu.com
